Raskid ugovora
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Fakultet za obrazovanje diplomiranih ekonomista i diplomiranih pravnika za rukovodeće kadrove

UVOD
Ugovor kao jedan od izvora obligacija,može prestati ne samo ispunjenjem,kao nekom vrstom „prirodnog razrešenja“već i na druge načine.
Tako ugovor može prestati kako je i nastao tj.novom saglasnošću volja ugovorača ,na osnovu njihove privatne autonomije,koja ima isti ali negativan sadržaj u odnosu na predhodno izjavljenu saglasnost volja,što znači da su stranke sporazumele da odustanu od ugovora,odnosno da raskinu ugovor i izvrše restituciju u predugovorno stanje.Ponekad je moguće da ugovor prestane i kao rezultat realizcije privatne autonomije,samo jedne ugovorene strane (jednostrani raskid ugovora).Mogućno je sa druge strane,da sporazum ugovorača nije prerastao u ugovor,jer je protivpravan u meri da pravo ne može tolerisati nijedan trenutak njegovog postojanja,u kom slučaju je reč o apsolutnoj ništavnosti,ili je pak nastao,ali je kasnije poništene iz nekog razloga koji pravo rezerviše za polje relativne ništavosti.Jedan ne tako veliki broj slučajeva prestanka ugovora vezan je za prestanak subjekta,odnosno smrti ugovorača,ali i za situaciju slučajne propasti predmeta(objekta) ugovorene prestacije.Pošto u navedenim slučajevima nije došlo do „prirodnog razrešenja“ postavlja se i pitanje pravnih posledica raskida,odnosno poništenja ugovora.
Ugovor može da prestane na osnovu privatne autonomije obe ili izuzetno samo jedne ugovorne strane.
U sklopu ovog seminarskog rada obuhvatiti će se odustanak od ugovora,odnosno raskid ugovora :
sporazumno i
jednostrano
2.SPORAZUMNI RASKID UGOVORA
Saglasnost volja koja je stvorila ugovorno „vezivanje“,ugovornu obligaciju,može na isti način,naravno u suprotnom smeru da ostvari ugovorno „odvezivanje“ugovornu soluciju.Sporazumnim raskidom stranke, dakle odustaju od svog ranije punovažnog zaključenja ugovora.To znači da sporazumni raskid ugovora podrazumeva nov,drugi punovažan ugovor kojim se negira kauza prvog ugovora,jer se odustaje od izvršenja obećanih prestacija.Pri sporazumnom raskidu mora postojati negativ kauze prvobitno zaključenog ugovora.To logično znači da ugovor nije izvršen (ispunjen),on bi već bio ugašen,a stranke razrešene.Naravno,ukoliko se stranke predomisle posle urednog izvršenja ugovora,one mogu načiniti novi ugovor sa obrnutim ulogama,npr sad će prodavac biti kupac i vice versa,ali tada nije reč o sporazumnom raskidu ugovora,već o ispunjenju dva posebna ugovora.
2.1.Pravno dejstvo
Pravno dejstvo zavisi,pre svega od činjenice da li su stranke ugovorile raskid ex tunc ili ex nunc.Pravilo je da raskid nema povratno dejstvo,što znači da se ugovarači oslobađaju obaveze izvršenja neizvršenih prestacija,dok se delimično ispunjenje prestacije smatraju punovažnim,jer imaju pravni osnov.Međutim ukoliko ni jedna nije ispunila svoje ugovorno obećanje,raskid u stvari ima retroaktivno dejstvo raskida,svaka je dužna da vrati primljeno,te se stranke također vraćaju u predugovorno stanje.Ukoliko su treća savesna lica stekla neko pravo na osnovu sad raskinutog ugovora,njihov pravni položaj mora biti zaštićen.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]